Breakout escape: šta znači i kako izabrati pravi

Skinite bilo koji format do kosti i dobijate četiri dela. Okvirnu priču koja vam daje razlog da vam bude stalo. Skup zagonetki koje nagrađuju različite vrste razmišljanja: uočavanje obrazaca, računanje, pažljivo čitanje, primećivanje nečega fizičkog. Sat koji sve to pretvara u zajednički problem umesto u niz pojedinačnih. I završni razgovor, koji većina grupa potceni, a pamti najduže.

Dobre breakout igre nisu teške zato što kriju informacije. Teške su zato što su informacije razbacane po nekoliko ljudi i grupa mora da ih dovede na jedno mesto. Zato rade za tim bilding i zato se izjalove kada jedna osoba potiho odradi sve.

Sve se dešava u jednom vidnom polju. Rekviziti su fizički, atmosferu nosi scenografija, a živi voditelj može zaglavljenu grupu da gurne dalje a da ne razbije čaroliju. Ako imate šestoro prijatelja koji se svi poznaju i želite devedeset usredsređenih minuta, unutrašnju sobu je teško nadmašiti.

Ograničenja su strukturna, a ne pitanje kvaliteta. Preko osam igrača sobi ponestane stvari koje svako može da dodirne. Rezervacije su fiksni termini, pa vas zakasneli gost košta vremena igre. I jedna soba ne može istovremeno da bude podešena za devetogodišnjaka i za njegove roditelje.

Premestite istu zamisao napolje i ograničenja se preokrenu. Veličina grupe prestaje da bude važna, jer se delite u ekipe od četvoro do šestoro koje uporedo idu istom rutom. Vreme početka postaje vaše, pošto igra kreće kada vaša ekipa pritisne start. A scenografiju pravi sam grad – primetite fasadu, ploču ili skriveno dvorište pored kojih ste prošli sto puta.

Odričete se fizičkog rekvizita i živog voditelja. Dobijate razmeru, fleksibilnost i grupu koja igru završava tamo gde zaista želi da bude. Koji gradovi imaju rute videćete na našoj stranici sa lokacijama, a praktičnu stranu pokriva kako to funkcioniše.

Prebrojte igrače. Osmoro ili manje, svi dolaze na vreme, svi približno istih godina – rezervišite sobu. Više od osmoro, ili raspon uzrasta, ili grupa koja će se skupljati pola sata – igrajte napolju. To je cela odluka, a gotovo sve ostalo je stvar ukusa.

Dva sporedna činioca vredi odmeriti. Vreme: spoljna igra radi i po slaboj kiši, ali pljusak sa malom decom vredi pomeriti, a možete, jer sami birate vreme početka. Pokretljivost: gradska ruta znači dva do četiri kilometra hoda raspoređena kroz dva sata, pa ako neko u grupi to ne može udobno, soba je ljubaznija odluka.

Ako to radite sa kolegama, uradite dve sitnice. Izmešajte ekipe tako da u istoj završe ljudi koji nikada ne rade zajedno, i posvetite posle deset minuta onome što se zapravo dogodilo: ko je rano imao odgovor a nije ga rekao, da li je iko pazio na sat. Baš u tom razgovoru leži vrednost. Naša stranica grupe i kompanije objašnjava kako funkcionišu veće rezervacije i fakturisanje.

U praksi jeste. „Breakout“ je uglavnom izbor imena. Prava razlika je između zaključane unutrašnje sobe i spoljne rute kroz grad, a ne između te dve reči.

Mogu da igraju dvoje, ali najbolje je četvoro do šestoro: dovoljno ljudi za uporedan rad i dovoljno malo da svako nešto radi. Veće grupe se dele na više ekipa.

Napravljene su tako da grupa koja igra prvi put stigne do kraja. Jednom ili dvaput ćete zapeti, pomoć je dostupna, a pet minuta zapinjanja je deo zamisli, a ne neuspeh.

Unutrašnja soba je šezdeset minuta igre plus otprilike pola sata uvoda i završnog razgovora. Spoljna gradska igra traje otprilike dva sata uključujući hodanje, tempom koji sami odredite.

Ne. Spoljna igra radi jednako dobro za posetioce kao i za domaće – domaći dobiju iznenađenje da primete nešto novo, posetioci rutu koja im pokaže grad bez vođene ture.

Za spoljnu igru: jedan napunjen telefon po ekipi i cipele u kojima može da se hoda. Za unutrašnju sobu: baš ništa.

Ako je vaša grupa mala i tačna, rezervišite sobu u blizini i uživajte. Ako je veća, mlađa, starija ili raštrkanija, spoljna ruta će vam bolje poslužiti. Pogledajte šta se održava na City Gameu ili nam o svojoj grupi javite preko stranice za kontakt, pa ćemo otvoreno reći da li vam odgovaramo.