Šta videti u Liježu: grad koji je nekad bio sopstvena država

Počnite ovde, čak i ako stižete kolima. Lijež-Gijmen, dovršena 2009. po nacrtu Santjaga Kalatrave, svod je od belog čelika i stakla sasvim bez pročelja — zgrada se naprosto otvara na oba kraja. To je jedan od najlepših primera savremene arhitekture u Belgiji, a ujedno je železnička stanica, pa u nju možete ući besplatno.

Jedno ravno stepenište od 374 stepenika penje se uz padinu iz starog grada do citadele. Sagrađeno je da vojnici stignu do tvrđave a da ne prolaze ulicama. Nema lakog načina ni prečice; naprosto idete gore. Pogled s vrha je nagrada, a dole su terase za posle.

Jednom godišnje celo se stepenište noću osvetli svećama, oko čega se isplati isplanirati posetu ako vam datumi odgovaraju.

Palata na trgu Plas Sen-Lamber mesto je odakle su knezovi-biskupi vladali, a njeno je dvorište ono što treba videti: šezdesetak klesanih stubova, od kojih nijedna dva nisu ista, prekrivenih licima, čudovištima i lišćem. Danas je to sud, pa je dvorište otvoreno, a ostatak je država na delu. Uđite i pogledajte gore.

Na trgu ispred stajala je do Francuske revolucije katedrala, koja je tada srušena. Njen je obris označen u popločenju.

U crkvi nadomak centra stoji mesingana krstionica iz dvanaestog veka, livena iz jednog komada i oslonjena na deset volova, s likovima oko posude oblikovanim naturalizmom koji je vekovima prethodio svom vremenu. Jedan je od najvećih predmeta srednjovekovnog evropskog metalurškog umeća, a nalazi se u parohijskoj crkvi u Liježu, a ne u nacionalnom muzeju. Idite da ga vidite.

Nedeljom ujutru uz Mezu se proteže pijaca duga dobrano više od kilometra — hrana, bilje, odeća, ptice, starudija i mnoštvo. Među najstarijim je i najvećim uličnim pijacama u zemlji, zaista je mesna a ne turistička, i to je najbolje jutro koje se u Liježu može provesti. Pakuje se oko podneva.

Liješka vafla nije briselska vafla. Pravi se od dizanog testa posutog biserastim šećerom koji na ploči karamelizuje, pa je gusta, žvakava i slatka sama po sebi — bez šlaga, bez jagoda, bez ičega odozgo. Pojedite je toplu sa tezge.

Druga mesna jela su boulets à la liégeoise, ćuftice u tamnom sosu od gustog voćnog sirupa iz ovog kraja, poslužene s pomfritom, i peket, mesna rakija od kleke, koja se pije hladna u malim čašicama.

Po starom gradu rasuti su deseci impasses — uskih prolaza koji vode do sićušnih skrivenih dvorišta s nekoliko kuća unaokolo. Lako ih je promašiti i uglavnom nisu označeni. Naći jedan koji niste tražili najbolja je stvar u šetnji ovim gradom.

Lijež je razvučen, mestimično brdovit i nije očigledan. Gradska igra daje vam rutu zagonetki koja povezuje palatu, stare ulice, impasses i obalu, i objašnjava svaku stanicu kad do nje dođete — bolja struktura od lutanja i mnogo bolja od uobičajenog spiska znamenitosti.

Niste sigurni kako to ide? Pročitajte prvo kako se igra.

Isplati, naročito ako želite belgijski grad gotovo bez turizma. Ima pravu arhitekturu, sjajnu pijacu i snažan mesni identitet.

Dan za centar, palatu i stepenište. Pokušajte da uključite nedeljno jutro zbog pijace.

374. Nema lifta ni blažeg puta, mada do vrha možete i drumom ako vam je tako draže.

Gusta vafla od dizanog testa s biserastim šećerom koji tokom pečenja karamelizuje. Jede se gola i topla i sasvim je drugačija od lakše briselske vafle.

Nedeljom ujutru, uz Mezu, završava se oko podneva.

Odgovara — dosta prostora, po belgijskim merilima niske cene i dobre železničke veze. Pogledajte mogućnosti za firme i grupe.

Stepenište rano, dvorište palate posle, a vafla kad god želite. Treba vam pomoć oko planiranja nečega za grupu? Javite nam se. Gledate još Valonije? Naš vodič kroz najbolja mesta u Namiru sat je nizvodno Mezom.