Tajne Bolonje: naša gradska igra je pokrenuta

Prvo što primetite jeste da hodate pod krovom. Bolonja u centru ima desetine kilometara tremova, građenih od srednjeg veka naovamo, prvobitno zato da kuće mogu da prošire gornje spratove nad ulicu i prime više studenata. Godine 2021. upisani su na Uneskovu listu svetske baštine.

Praktično znače da ceo grad pređete po kiši ili punom avgustovskom suncu, a da vas ne dotakne ni jedno ni drugo. Menjaju i utisak grada: sve vreme ste napola unutra, svetlo ulazi sa strane, a svaka ulica ima ritam stubova.

Krajnja verzija je Portico di San Luca, koji vodi od ivice centra uzbrdo do svetilišta Madonna di San Luca: skoro četiri kilometra neprekinute arkade, nekoliko stotina lukova, u stalnom usponu. Sagrađen je da bi ikona svakog proleća mogla da se spusti u grad a da ne pokisne. Uspon traje oko sat vremena, a pogled sa vrha najbolji je u Bolonji.

Bolonja je nekada imala desetine visokih porodičnih kula, građenih koliko zbog ugleda toliko i zbog odbrane. Preživelo ih je oko dvadeset, a dve stoje zajedno na kraju Via Rizzoli: Asineli, visoka i vitka, i Garizenda, niža i vidno nagnuta – Dante ju je upotrebio kao sliku u Paklu.

Pristup se ovde poslednjih godina promenio: Garizenda je zatvorena i ograđena zbog radova na stabilizaciji, a uspon na Asineli je zbog toga povremeno obustavljan. Pre nego što oko toga složite dan, proverite trenutno stanje; sa ulice par vredi videti bez obzira na to da li možete da se popnete.

Ogromna bazilika na trgu, sa pročeljem koje je dole mermerno, a gore od gole opeke, jer je u šesnaestom veku ponestalo novca i nikad nije dovršeno. Unutra je u pod ugrađena meridijanska linija koju je 1655. postavio Đovani Domeniko Kasini i koja kroz otvor u krovu projektuje sunce na skalu datuma. To je jedan od najvećih instrumenata te vrste i još radi.

Đambolonjin bronzani Neptun iz šesnaestog veka stoji odmah uz trg, a domaći će vam reći gde da stanete da statua otpozadi izgleda anatomski drugačije. U pravu su. Prihvatite šalu; stara je četiri stotine godina.

Stara univerzitetska zgrada, čije zidove prekrivaju hiljade oslikanih grbova koje su ostavili studenti. Na spratu je Anatomsko pozorište, drvetom obložena soba u kojoj su se održavale javne obdukcije, sa dve odrane figure urezane u baldahin iznad predavačeve stolice. Bombardovanje ga je uništilo 1944, a obnovljeno je od spasenih delova.

Ne jedna crkva nego kompleks povezanih građevina, tradicionalno zvan sedam crkava, naslagan na rimski hram i građen više od hiljadu godina. Tih je, besplatan i najčudnija je unutrašnjost u gradu.

Bolonja je imala radnu mrežu kanala koja je pogonila svilarsku industriju, a većina je danas natkrivena. Kod malog prozorčića u Via Piella možete da pogledate dole i vidite jednu od sačuvanih deonica kako teče između kuća, što je pravo iznenađenje ako vam niko o tome nije rekao.

Prvo nekoliko poštenih ispravki. Špagete bolonjeze nisu bolonjsko jelo; ovdašnja testenina sa ragùom je tagliatelle, a recept za ragù registrovan je pri gradskoj privrednoj komori. Piadina je iz Romanje, a ne iz Bolonje. I tortellini se ovde kako treba jedu u supi, a ne u pavlaci.

Šta zapravo naručiti: tagliatelle al ragù, tortellini in brodo, lasagne verdi, tanko isečenu mortadelu i tigelle ili crescentine sa suhomesnatim i mekim sirom. Quadrilatero, mreža uskih ulica istočno od Piazza Maggiore, stara je pijačna četvrt i među barovima još uvek ima mesara, ribarnica i radnji sa testeninom.

Ruta ostaje unutar istorijskog jezgra i povezuje gore navedena mesta: Piazza Maggiore, tremove, kule, Quadrilatero i tiše kutke oko Santo Stefana. Igrate je na telefonu, sopstvenim tempom, počevši kad god želite – nema vodiča kojeg treba naći ni fiksnog vremena polaska.

Funkcioniše zato što je Bolonja grad za hodanje u kojem na svakih pedeset metara ima nešto zbog čega vredi stati, a ruta sa razlogom za pauzu ovde je korisnija od spiska znamenitosti. Možete da pogledate gde još vodimo igre ako putujete dalje.

Računajte dva do tri sata u prijatnom tempu, duže ako stanete da jedete, što bi u Bolonji i trebalo. Možete da pauzirate i nastavite.

Ne. Samostalna je i počinje kad vi počnete. Ovako izgleda igranje detaljnije.

Vrlo. Zbijena je, daleko manje krcata od Firence ili Venecije, jeftinija, a hrana je verovatno najbolja u zemlji. Uz to je i železnički čvor, pa funkcioniše kao baza.

U proleće i jesen. Leto je vruće i vlažno, mada tremovi pomažu više nego što biste očekivali. Zima je hladna i maglovita, a hrana je tada najbolja.

Proverite na licu mesta. Pristup je tokom nedavnih radova na stabilizaciji susedne Garizende bio ograničen, a stanje se menjalo više puta.

Da – centar je ravan, zbijen i zaklonjen, što ga čini neobično pouzdanim za grupu. Pogledajte šta radimo za firme i grupe.

Dobra shema: igra kroz centar ujutru, dugačak ručak u Quadrilateru, Archiginnasio i Santo Stefano rano popodne i uspon do San Luke pred zalazak sunca. Pitanja o izvedbi za grupu? Javite nam se. Putujete potom dalje Toskanom? Naš vodič kroz stvari koje treba raditi u Firenci nastavlja sat vremena niže prugom.