Četiri mesta koja u Portu ne smete da propustite

Porto je strm. Gotovo sve što vredi videti nalazi se između katedrale na vrhu i obale Ribeira dole, a put između njih same su stepenice i uličice. Obujte cipele koje drže, uzmite uspinjaču kad se noge pobune i pomirite se s tim da ćete ceo dan ići gore i dole.

Ova četiri mesta su ona oko kojih vredi složiti prvu posetu, sa praktičnim detaljima koje svako od njih traži.

Knjižara Lello otvorena je 1906. i sredinom joj se vije rezbareno drveno stepenište, iznad je vitražni plafon, a police sežu do krova. Zaista je lepa i zaista je krcata.

Dve praktične stvari. Ulaz se plaća, a cenu ulaznice obično možete odbiti od cene knjige, pa vas poseta uz kupovinu košta malo. I rezervišite termin unapred; doći leti bez rezervacije znači dug red na trotoaru.

Jedan mit pustite: ne, ova knjižara nije nadahnula Hogvorts. Dž. K. Rouling jeste živela u Portu početkom devedesetih, ali je javno rekla da se knjižare ne seća i da nije nadahnula njene knjige. Idite zbog stepeništa, ne zbog priče.

Torre dos Clérigos barokni je zvonik uz crkvu istog imena i dugo je bio najviša građevina u gradu. Na vrh se penjete uskim zavojitim stepeništem, a nagrada je najbolji pregled Porta koji postoji: crveni krovovi koji se spuštaju niz brdo, reka, most i Gaia na drugoj obali.

Stepenište je usko i dvosmerno, pa je u najgušćim satima sporo. Idite na otvaranju ili u poslednjem satu.

Pređite pešice gornjom pločom mosta Dom Luís I do Vila Nova de Gaia i naći ćete se u Jardim do Morro, malenom terasastom vrtu na padini. Ovamo grad dolazi na kraju dana: sunce zalazi nad starim gradom raširenim pred vama, a ljudi sede na travi sa flašom.

Dođite pola sata pre zalaska ako želite mesto. Šetnja gornjom pločom vredi i sama po sebi, mada je visoko i otvoreno, pa to imajte na umu ako vam smetaju visine.

Kad ste već na ovoj strani: podrumi porta svi su ovde, a ne u Portu. Porto se uzgaja u dolini Douro uzvodno i odležava u Gaii; grad je piću dao ime, ali ga nikada nije proizvodio.

Sopstveno jelo Porta jeste francesinha: sendvič sa šniclom, kobasicom i šunkom, prekriven istopljenim sirom i utopljen u vreo sos od piva i paradajza, obično uz pomfrit. Ogroman je i nije nežan.

Umesto da vas šaljemo na jednu adresu koja se može promeniti, evo kako da birate. Potražite mesto gde ih u podne jedu meštani, gde se sos pravi u kuhinji, a ne sipa iz kante, i gde vas pitaju da li želite jaje odozgo. Prvi put ga vredi podeliti na dvoje.

Ispravka koju vredi imati: most Dom Luís I projektovao je Teofil Sejrig, bivši Ajfelov partner, a ne sam Ajfel. Ajfel je sagradio stariji železnički most uzvodno, Mariju Piju. Vodiči ta dva neprestano mešaju.

Porto je grad uskih ulica, pločicama obloženih fasada i naglih pogleda, a zanimljivo je između znamenitosti, a ne na njima. Gradska igra daje vam rutu sa tragovima kroz stari grad, što je mnogo bolji način da izađete na kraj sa brdima nego lutati i nadati se. Dobro funkcioniše sa prijateljima i sa grupom.

Dva puna dana pokrivaju stari grad, toranj, knjižaru i jedan podrum porta. Tri ako želite plažu u Fozu ili izlet u dolinu Douro.

Da, i termin rezervišite unapred. Ulaznica se obično može odbiti od knjige, pa kupite jednu.

Ne. Grožđe raste u dolini Douro, a vino odležava u podrumima Vila Nova de Gaie preko reke.

Jeste, strmo. Od Ribeire do mosta vozi uspinjača, a taksiji su jeftini kada vam bude dosta.

Maj, jun i septembar. Jul i avgust su vrući i puni; zima je blaga, ali kišna.

Ako želite ulice između znamenitosti, prohodajte ih uz igračku rutu. Evo kako to ide, a za timske izlaske i veće grupe imamo formate na ovoj stranici. Pitanja o datumima, veličini grupe ili rutama? Javite nam se. Više o igranju ovde: kvestovi u Portu.