Manila: gde se susreću istorija, kultura i kuhinja

Utvrđeni grad koji su Španci sagradili u šesnaestom veku, i razlog dolaska. Manila je bila azijski kraj galijunske trgovine koja je 250 godina išla do Akapulka, a Intramuros je bio njeno upravno i versko srce.

Ono što danas vidite delom je rekonstrukcija, a razlog je mračan. U februaru i martu 1945, tokom bitke za ponovno zauzimanje grada od japanskih snaga, Intramuros je gotovo sasvim uništen, a u Manili je poginulo oko sto hiljada civila. Bila je to jedna od najrazornijih gradskih bitaka rata i van Filipina nije naročito poznata. Kada to znate, menja se ono što gledate.

Najstarija kamena crkva na Filipinima, dovršena 1607, i jedina građevina u Intramurosu koja je rat preživela uglavnom neoštećena. Deo je upisa grupe baroknih crkava na Uneskovu listu svetske baštine, a njen oslikani plafon u tehnici trompe-l’œil najlepša je unutrašnjost u Manili.

Tvrđava na ušću reke Pasig. Hose Risal, pisac čiji su romani pomogli da se pokrene filipinska revolucija, ovde je bio zatvoren pre pogubljenja 1896; njegova ćelija je svetilište, a mesingani otisci stopala u tlu prate njegov poslednji hod. Tamnice su se za plime plavile i zatvorenici su se u njima davili.

Obnovljena trgovačka kuća iz kolonijalnog doba, opremljena onako kako bi tada bila. Mala, i najbrži način da shvatite kako je živela elita španskog perioda.

S druge strane reke leži najstarija kineska četvrt na svetu, osnovana 1594. za katoličke kineske stanovnike. I dalje je aktivna trgovačka četvrt, a ne spomenička zona: zlatare, travari, gvožđare, hramovi i hrana, sve odjednom i sve krcato.

Ovde se jede. Tražite lumpiju, hopiju, siopao, knedle, sveže rezance i filipinsko-kineske hibride kojih drugde nema. Vođena gastronomska šetnja ovde je zaista korisna, jer najbolja mesta nemaju natpise, a četvrt se teško čita.

Veliki otvoreni park južno od Intramurosa, gde je Risal streljan i gde danas stoji njegov spomenik pod stalnom stražom. Oko njega je kompleks Nacionalnog muzeja – likovne umetnosti, antropologija i prirodne nauke – koji je besplatan i znatno bolji nego što većina posetilaca očekuje. Spoliarium, ogromna slika Huana Lune iz 1884. koja prikazuje mrtve gladijatore izvučene iz rimske arene, nalazi se u zgradi likovnih umetnosti i vredi puta sama po sebi.

Severno od reke, oko crkve Kijapo i njenog kipa Crnog Nazarećanina. Svakog januara kip nose gradom u procesiji koja privlači milione ljudi i za kratku razdaljinu troši mnogo sati. Van te nedelje, četvrt oko crkve je gusta pijaca biljnih lekova, amajlija, sveća i ulične hrane. To je najmanje uglačan i najživlji deo centralne Manile.

Filipinska hrana se manje izvozi od tajlandske ili vijetnamske i nagrađuje posetioca koji je proba kako treba.

Adobo, meso dinstano u sirćetu, soji i belom luku, nacionalno je jelo i svaka se porodica spori oko ispravne verzije. Sinigang je kisela supa od tamarinda i ono što Filipincima u inostranstvu najviše nedostaje. Lečon, celo pečeno prase, središte je svake proslave. Kare-kare je goveđi rep u sosu od kikirikija, služen sa fermentisanom pastom od škampa. Halo-halo je desert od tucanog leda sa svime u sebi, i po vrućini ima potpunog smisla.

Doručak je silog: pirinač sa belim lukom, jaje na oko i usoljeno meso. Tapsilog je onaj standardni.

Saobraćaj je najveće ograničenje jednog dana u Manili. Vožnje preko grada koje izgledaju kratko mogu da traju dva sata. Planirajte geografski: Intramuros, Binondo, Kijapo i Risalov park obavite kao jedan povezan dan, jer su svi na pešačkoj ili kratkoj vožnji jedan od drugog, a Makati ili BGC ostavite za poseban dan.

Džipniji, produženi džipovi koji služe kao zajednički minibusi, postepeno se zamenjuju u okviru državnog programa modernizacije, pa klasičnih ima sve manje. Aplikacije za prevoz rade dobro i praktičan su izbor za posetioce.

Intramuros je opasan zidinama, ravan i dovoljno mali da se pređe za dvadeset minuta, što ga čini jedinim delom Manile koji je pešice zaista prijatan. Gradska igra daje vam rutu kroz njega sa po nečim za rešavanje na svakoj stanici, što je dobar način da upoznate četvrt u kojoj je istorija u slojevima.

Dva. Jedan za Intramuros, Risalov park i muzeje; jedan za Binondo, Kijapo i hranu. Većina ljudi zatim ide dalje na ostrva.

Od decembra do februara je najhladnije i najsuvlje. Od juna do novembra je kišna sezona sa rizikom od tajfuna. Od marta do maja je veoma vruće.

Glavna turistička područja su u redu uz uobičajen gradski oprez. Vrednosti držite sakrivene, noću koristite aplikacije umesto zaustavljanja taksija na ulici, a u smeštaju pitajte kojih se područja kloniti.

Ne. Engleski je službeni jezik i govori se vrlo široko.

Nije. Hrana, prevoz i smeštaj su po regionalnim merilima jeftini, a muzeji su besplatni.

Intramuros vrlo dobro. Grupna logistika po širem gradu traži planiranje. Za organizovane grupne aktivnosti pogledajte šta radimo za firme i grupe.

Oblik dana koji funkcioniše: Intramuros rano pre vrućine, San Agustin i Fort Santjago pre ručka, Binondo za dug kasni ručak, po podne Nacionalni muzej i Risalov park u sumrak. Ako prepodne treba da ima i rutu, ovako funkcionišu naše igre, a možete nam se javiti oko organizacije. Putujete dalje jugoistočnom Azijom? Naš vodič kroz najbolje stvari u Singapuru nekoliko je sati leta odavde.