Šarlroa: industrijski grad koji je prestao da se izvinjava

Šarlroa su godinama zvali najružnijim gradom u Belgiji, uglavnom ljudi koji su ga videli sa obilaznice. Izrastao je na uglju i staklu, obe su se industrije srušile, a njemu su ostali veličina velikog grada i poreska osnovica onoga koji se smanjuje. Zanimljivim ga danas čini to što je prestao da se pretvara. Umesto da krije industrijsku prošlost, rudničke je lokacije pretvorio u muzeje, jalovišta u brda za šetnju, a prazne zgrade u galerije.

Ovamo ne dolazite zbog lepog. Dolazite zbog nečega što ima više prianjanja od lepog.

Počnite ovde, jer sve ostalo u Šarlroi posle toga ima više smisla. Bois du Cazier u Marsineli je bivši rudnik uglja i Uneskova svetska baština. Osmog avgusta 1956. u podzemnom požaru poginula su 262 rudara, veliki deo njih Italijani koji su u Belgiju došli po radnom sporazumu koji je menjao radnike za ugalj. Lokacija čuva okna, nadzemne zgrade i spomenik, a priču pripoveda bez ublažavanja.

Iza zgrada su stara jalovišta danas pošumljena brda na koja možete da se popnete. Sa vrha gledate na predeo koji je u celosti delo čoveka.

Zvonik u Šarlroi nije srednjovekovan kao ostali na Uneskovoj listi belgijskih i francuskih zvonika. Sagrađen je tridesetih godina u stilu art dekoa, prislonjen uz gradsku većnicu, i baš ga to čini izuzetkom, i to na najbolji način. Dok ste tamo, razgledajte gornji grad: tridesete su ovde ostavile mnogo dobre cigle i geometrije pored koje većina posetilaca prođe pravo.

Crkva Sen Kristof krije nešto što spolja ne biste pogodili: ogroman mozaik, izrađen u dvadesetom veku u vizantijski nadahnutom stilu, koji pokriva svod nad horom. Vredi ući na deset minuta isključivo zbog kontrasta između skromne spoljašnosti i zlata unutra.

Musée de la Photographie jedan je od najvećih muzeja fotografije u Evropi i smešten je u bivšem neogotičkom karmelićanskom manastiru sa prigrađenim modernim delom. Hodnici klaustra pretvaraju se u izložbene sale, što je za fotografiju neobično i vrlo delotvorno okruženje. Uz stalnu postavku vodi ozbiljan program privremenih izložbi, pa proverite šta je na programu. Ako u Šarlroi imate vremena samo za jedan muzej, većini bi to trebalo da bude ovaj.

A metro je priča za sebe: mreža planirana za stanovništvo koje nikada nije stiglo, pa su ostale stanice i vijadukti koji su sagrađeni i potom jedva korišćeni. Neki su u međuvremenu pušteni u saobraćaj. Omiljena je to tema fotografa i pošten simbol dvadesetog veka u Šarlroi.

Šarlroa nije grad koji vam se sam pruža, i baš ga to čini savršenim za istraživanje sa svrhom. Gradska igra daje vam rutu i zagonetke kroz gornji i donji grad, pa umesto da mesto sudite sa glavnog puta, na kraju izbliza čitate njegova pročelja, industrijske tragove i detalje iz tridesetih. Radi sa prijateljima, sa porodicom i naročito dobro sa radnom grupom, jer grad iznenađuje ljude.

Da, ako želite industrijsko nasleđe, jake muzeje i grad sa stvarnom pričom umesto slikovničnog centra. Za najvažnije je dovoljan jedan dan.

Po ugljenoj i staklarskoj prošlosti, po Uneskovom lokalitetu Bois du Cazier, po muzeju fotografije i po art deko zvoniku koji među belgijskim srednjovekovnima štrči.

Ovde opisana područja su obične gradske četvrti i važi uobičajena gradska pamet: noću budite oprezni oko stanice, vrednosti držite van pogleda, i biće sve u redu.

Centar se prohoda pešice, a ostalo pokrivaju metro i autobusi. Bois du Cazier je dostupan autobusom ili kratkom vožnjom.

Bois du Cazier i šetnja po jalovištima dobro rade sa starijom decom. Muzeji fotografije i stakla više odgovaraju tinejdžerima nego maloj deci.

Ako želite da vidite iza glasa koji ga prati, prošetajte grad sa rutom koja vas tera da gledate. Evo kako to ide, a za timske izlete i veće grupe imamo formate na ovoj stranici. Pitanja o datumima, veličini grupe ili rutama? Javite nam se. Ostajete u Valoniji? Dobar kontrast čini Turne.