5 najboljih pijaca u Madridu, od El Rastra do onih pravih

Madridski buvljak radi u La Latini bar od šesnaestog veka i svako nedeljno i praznično prepodne zauzme ulice oko Ribera de Curtidores. Prodaje se sve: polovna odeća, stare razglednice, alat, nameštaj, ploče i podosta nove robe koja se pravi da je stara.

Trik su sporedne ulice. Glavni potez zbijen je od gužve i serijske robe; mali trgovi pored njega, naročito oko Plaza del General Vara del Rey, tu su prave starine i ozbiljni trgovci. Idite pre jedanaest, torbu držite ispred sebe i završite vermutom u La Latini kao i svi drugi — taj deo nije neobavezan.

Staklena i gvozdena hala uz Plaza Mayor je iz 1916. i zaista je lepa za gledanje. Od obnove je više gurmanska tapas pijaca nego prehrambena: deseci malih pultova koji prodaju po jednu kroketu ili po jednu ostrigu, po cenama zbog kojih Madriđani podignu obrvu.

Odite da vidite zgradu, uzmite jednu stvar i krenite dalje. Ako to shvatite kao večeru, potrošićete mnogo novca stojeći.

Gore u Cuatro Caminosu, dobrano izvan centra, ovo je po broju tezgi jedna od najvećih prehrambenih pijaca u Evropi — i radna je. Čitavi prolazi ribe, mesa, voća, sireva i zimnice, po cenama za ljude koji kuvaju večeru, a ne za one koji fotografišu.

Nekoliko tezgi ima male barove u kojima možete pojesti ono što prodaju. To je najisplativiji ručak u Madridu, ako ga nađete.

Antón Martín u Lavapiésu upola je tradicionalna pijaca, a upola nešto drugo: piljari i ribarnice uz japanski pult, peruansku kuhinju i venecuelansku pekaru, baš kao i kvart oko njega. Na spratu je smeštena škola flamenka Amor de Dios, pa dok jedete kroz plafon možete čuti potpetice.

Od svih pet najmadridskija je: ništa nije obnovljeno za turiste, a ionako se sve polako menja.

Takođe u Lavapiésu — San Fernando je ono što se dogodilo kada su umiruću gradsku pijacu preuzeli mladi trgovci: antikvarnica koja naplaćuje po težini, bar sa kraft pivom, sirarnica, ekvadorska tezga, sve uz izvorne mesare. Radi zato što je kvart nastavio da je koristi.

Puni se uveče, a cene su delić onih u San Miguelu.

Mercado de Motores jedan vikend mesečno zauzme stari železnički muzej: vintidž odeća, dizajn, ploče i kamioni sa hranom među parnim lokomotivama. Pre planiranja proverite datume i imajte na umu da Božić donosi zaseban sajam na Plaza Mayor, uglavnom sa jaslicama i šaljivim perikama.

Na radnim pijacama naručujete za pultom, jedete stojeći i plaćate za tim istim pultom — svaka tezga je zasebna firma. Caña je malo pivo i pravi je izbor uz bilo šta prženo. Vermut sa točionika, natočen na led sa maslinom i kriškom pomorandže, nedeljno je piće i shvata se ozbiljno. Većina tezgi sa hranom zatvara rano popodne, a barski delovi ostaju otvoreni duže.

Pijace su rasute po kvartovima i hodanje između njih pola je smisla. Gradska igra to hodanje pretvara u nešto promišljenije: istražujete u malim timovima, rešavate zagonetke vezane za stvarne ulice i trgove i završite u delovima Madrida koje sami ne biste izabrali. Bez vodiča, bez fiksnog vremena polaska, a stanete da jedete kad god poželite.

Odgovara prijateljima, porodicama i firmama i većim grupama. Stranica kako to ide objašnjava sve korak po korak.

Nedeljom i praznicima prepodne, otprilike od devet do tri. Ostalim danima ne radi.

Vredi videti, ne vredi tu jesti. Zgrada je lepa, a cene su najviše od svih pijaca u gradu.

Maravillas u Cuatro Caminosu, a odmah za njom Antón Martín. Obe su radne pijace sa pravim specijalizovanim tezgama.

Danas gotovo sve primaju, mada nekoliko starijih tezgi radije uzima gotovinu. Mali iznos u novčaniku izbegava problem.

Tradicionalne tezge sa hranom obično zatvaraju rano popodne, a mnoge nedeljom ne rade. Barovi i tapas pultovi unutra ostaju otvoreni do uveče.

Bezbedan je, ali veoma gust, što ga čini dobrim terenom za džeparoše. Torbu držite zatvorenu i ispred sebe.

El Rastro ujutru, vermut u podne i ručak na pijaci — to je blizu savršenom madridskom danu. Pogledajte sve gradove u kojima vodimo igre, pročitajte o obali u tekstu kvestovi u Barseloni ili nam se javite ako planirate nešto za grupu.