4 najbolja bara u Marseju (i kako da pijete kao meštanin)

Uz stepenište pored hotela na Quai du Portu, La Caravelle je mala prostorija obložena drvetom sa uskim balkonom koji visi nad Vieux-Portom. Izgleda kao da je tu decenijama jer i jeste, a balkon dobija zalazak sunca pravo na Notre-Dame de la Garde na brdu naspram.

Nekih večeri svira džez uživo, a jelovnik tapasa je kratak. Dođite rano ako želite mesto na balkonu — ima ih samo nekoliko, a svi ih žele.

Takođe na Vieux-Portu, ovo je bar koji je Marsel Panjol upotrebio kao mesto radnje svojih drama o Marijusu, gde se odvija poznata scena sa kartama. Otada na tome zarađuje, ali nije postao muzej: i dalje je običan kvartovski bar u kojem ljudi igraju karte, prepiru se o fudbalu i popodne piju pastis.

Idite zbog atmosfere i običnosti, a ne zbog karte koktela.

Najbolje piće u Marseju nije jedan bar nego cela padina. Ulice oko Cours Juliena i Notre-Dame-du-Monta pune su malih barova, terasa i prostora sa svirkama, a cela oblast je prekrivena uličnom umetnošću koja se stalno menja. Ovde petkom završe studenti, muzičari i svi ispod četrdesete.

Metoda je popeti se sa Canebière, gledati terase i stati kod one koja zvuči kako treba. Upravo tako to rade i meštani.

Bivša fabrika duvana severno od stanice, danas ogroman umetnički kompleks sa ateljeima, knjižarom, izložbenim dvoranama i — razlogom da dođete u sedam uveče — velikim krovom sa barom, pogledom na ceo grad i publikom koja sedi po betonu.

Nije u centru i vredi hoda. Program se stalno menja, pa pre dolaska proverite šta je na rasporedu.

Pastis je piće Marseja; marka Ricard osnovana je u gradu 1932. Stiže kao mala mera žute tečnosti i bokal hladne vode, a razblažujete ga sami — otprilike pet delova vode na jedan deo pastisa, sipano polako da se zamuti. Led ide unutra posle vode, ne pre.

Naručite jedan, sedite napolju i potrošite na njega sat vremena. To je ceo ritual, a jedini način da ga pogrešite jeste da žurite.

Pre pića: Le Panier, najstarija četvrt, zbog uskih ulica; MuCEM i njegov rešetkasti pešački most do Fort Saint-Jeana; i uspon na Notre-Dame de la Garde zbog pogleda na sve. Posle: Vallon des Auffes, sićušna ribarska lučica ugurana pod drumski most, najbolje je mesto u gradu za ribu.

Marsej je strm, zamršen i lako ga je premalo istražiti. Gradska igra hodanju daje strukturu: krećete u malim timovima sa telefonom, rešavate zagonetke vezane za stvarne ulice i zgrade i završite u uglovima Le Paniera i po brdima koje ne biste pronašli. Bez vodiča, bez fiksnog vremena polaska, a na piće stanete kad god poželite.

Odgovara prijateljima, porodicama i firmama i većim grupama. Stranica kako to ide objašnjava format korak po korak.

Cours Julien i Notre-Dame-du-Mont za barove i svirke, Vieux-Port za pogled, La Friche za nešto drugačije.

Centralni delovi su živi i sasvim u redu uz uobičajen gradski oprez. Oko Canebière i stanice držite telefon i torbu blizu, kao u svakom velikom lučkom gradu.

Pastis popodne, lokalno kraft pivo uveče, provansalski rozé uz jelo. Vino na čaše jeftinije je nego u Parizu.

Mnogi nude tapase ili male porcije umesto punih obroka. Večera se obično dešava pre ili posle pića, a ne za vreme.

Većina radi otprilike do dva ujutru, vikendom i duže. Terase utihnu ranije zbog pravila o buci u stambenim ulicama.

Obično ne, ali sto na balkonu u La Caravelle o zalasku sunca leti više je pitanje ranog dolaska nego rezervacije.

Marsej nagrađuje one kojima se ne žuri. Pogledajte sve gradove u kojima vodimo igre, pročitajte o obali dalje na istok u tekstu kvestovi u Nici ili nam se javite ako planirate nešto za grupu.