3 najbolje picerije u Napulju: istorija, purizam i moderno testo

Port’Alba svoje početke smešta u 1738, kada je picu prodavala prolaznicima sa ulične tezge, a nekoliko decenija kasnije postala je picerija sa sedenjem. Po većini izvora to je čini najstarijom picerijom na svetu. Nalazi se odmah uz Piazzu Dante, pod lukom istog imena, u ulici punoj antikvarnica.

Dođite zbog ambijenta i osećaja neprekinutosti, a ne zato što bi to bila najbolja pica vašeg putovanja. Prostorije su stare, krušna peć je na vidiku, a jelovnik duži nego što bi puristi voleli.

Da Michele je u Via Cesare Sersale od 1870. i ugled je izgradio na tome što odbija da radi previše. Veći deo svoje istorije imao je na jelovniku dve pice: marinaru — paradajz, beli luk, origano, ulje, bez sira — i margaritu. Upravo je to ograničenje suština. Kada radiš samo dve stvari, one su vrlo dobre.

Rezervacija nema. Od čoveka na vratima uzmete listić sa brojem i čekate na ulici, ponekad i sat vremena. Pica stiže šira od tanjira, u sredini čorbasta, i košta delić onoga što ista stvar košta bilo gde severno od Rima. Jedite je nožem i viljuškom ili je presavijte na četvrtine; oboje je normalno.

Idite u neuobičajen sat — pola dvanaest ujutru ili tri popodne — i čekanje se dramatično skrati.

Na Piazzi Sannazaro, podalje od istorijskog jezgra, 50 Kalò pokazuje šta savremena napuljska škola može. Testo je visoko hidrirano i dugo diže, što daje lakšu i vazdušastiju koru od tradicionalne verzije, a sastojci dolaze od imenovanih regionalnih proizvođača — bivolja mocarela, paradajz Piennolo sa obronaka Vezuva, određena ulja.

Skuplja je od istorijskih lokala i vredi ako želite da probate šta se promenilo. Ime je na starom napuljskom dijalektu dobro testo.

Starita a Materdei i Di Matteo u Via dei Tribunali oba rade picu fritu — prženu picu, punjenu i zatvorenu poput kalconea — što je ulična verzija i za mnoge Napolitance emotivnija. A bilo gde u centru možete kupiti picu a portafoljo: malu margaritu presavijenu na četvrtine, umotanu u papir, pojedenu u hodu. Košta gotovo ništa i najnapuljskija je stvar koju možete da uradite.

Margarita je podrazumevana i prava prva porudžbina. Ako želite da probate testo, a da vam sir ne smeta, tražite marinaru. Pivo ili koka-kola uobičajeniji su ovde od vina. Niko ne deli picu — svako naruči svoju i stižu kad stignu.

Nemojte da tražite ananas. Neće vas izbaciti, ali će misliti svoje.

Napulj se najbolje jede u etapama, uz hodanje između, a gradska igra tom hodanju daje oblik. Istražujete u malim timovima sa telefonom, rešavate zagonetke vezane za stvarne ulice, dvorišta i crkve i završite u delovima centra koje sami ne biste pronašli. Bez vodiča, bez fiksnog vremena polaska, a na sledeću picu stanete kad god poželite.

Odgovara prijateljima, porodicama i firmama i većim grupama. Stranica kako to ide objašnjava format korak po korak.

Jedinstvenog odgovora nema, a meštani se o tome neprestano spore. Da Michele za klasiku, 50 Kalò za moderni stil, Port’Alba za istoriju.

Istorijski lokali uglavnom ne primaju rezervacije — čeka se. Noviji restorani ih često imaju. Pouzdan trik je doći rano ili kasno.

Po mekom testu visoke hidracije, veoma vrućoj krušnoj peći, kratkom pečenju i mekoj sredini koja ne drži oblik. Zamišljena je da bude mlitava.

U istorijskim picerijama manje nego gotovo bilo gde u Evropi, u modernim više. Proverite aktuelne jelovnike jer se cene menjaju.

Punjena i zatvorena pica koja se prži, a ne peče. Ulična je hrana, ogromna je i znatno je starija od turističke verzije Napulja.

Nije. Naručite svako svoju — široke su, ali tanke, a deljenje se ovde zapravo ne radi.

Najbolji plan u Napulju je kratka šetnja, pica, pa još jedna šetnja. Pogledajte sve gradove u kojima vodimo igre, pročitajte o našim rutama severnije u tekstu kvestovi u Rimu ili nam se javite ako planirate nešto za grupu.