Najtipičnije stvari Valensije

Paelja je valensijska. Ne španska uopšte, nego baš valensijska, a tradicionalni recept je uži nego što većina posetilaca očekuje. Paella valenciana sadrži pirinač, piletinu, kunića, plosnati zeleni pasulj, garrofó, veliki beli pasulj, paradajz, maslinovo ulje, šafran i vodu. U mnogim verzijama pojave se puževi i grančica ruzmarina. Ne sadrži čorizo i ne sadrži plodove mora — to je drugo jelo, arroz a banda ili paella de marisco, takođe izvrsno, ali nije isto.

Dva pravila koja znače više od sastojaka. Prvo, paelja je ručak, kuva se po porudžbini i jede rano popodne. Restoran koji nudi paelju u devet uveče kuva za turiste. Drugo, traje: posle porudžbine računajte na 30 do 45 minuta i budite sumnjičavi svuda gde stigne brže.

Jelo dolazi sa pirinčanih polja oko lagune Albufera južno od grada. U selo El Palmar usred polja meštani idu nedeljom, a do njega se stiže autobusom ili kratkom vožnjom.

Svakog marta se grad napuni ogromnim satiričnim skulpturama zvanim fallas, koje kvartovska udruženja grade celu godinu, a zatim ih gotovo sve spale u noći 19. marta. Festival je upisan na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ritam je ovakav: kroz prvu polovinu marta svakog dana u dva popodne na Plaza del Ayuntamiento je mascletà, što nije vatromet za oči nego udaraljkaški niz eksplozija koji osetite u grudima. Skulpture se postavljaju oko 15. marta. Devetnaestog, na la cremà, gore — prvo dečje fallas, na kraju ona glavna na trgu, obično posle ponoći.

Jedan ninot, jedna figura iz bilo koje falle, svake godine javnim glasanjem dobija pomilovanje i umesto u vatru odlazi u muzej. Sve ostalo je do jutra pepeo.

Ako dođete tokom Fallasa, prihvatite da je grad bučan od doručka, da su petarde legalne i svuda i da hoteli koštaju višestruko više nego inače. Jednom se isplati.

Valensijska horčata, orxata de xufa, nije meksičko piće od pirinča istog imena. Pravi se od zemljanog badema, sitnih krtola koje rastu na poljima oko Alboraje severno od grada, izmiksanih sa vodom i šećerom, a služi se veoma hladna. Gusta je, slatka i blago orašasta.

Pije se uz fartone, duge meke glazirane kiflice za umakanje. Klasika je popodnevna horčata po vrućini, bilo u horčateriji u starom centru, bilo, još bolje, u Alboraji gde usev raste.

Posle katastrofalne poplave 1957. reka Turija je preusmerena oko grada umesto kroz njega. Umesto auto-puta u praznom koritu, što je bio prvobitni plan, Valensija je od njega napravila park dug devet kilometara koji se u luku provlači tačno kroz sredinu grada.

To je iz dana u dan najbolje što grad ima. Od starog centra do mora može da se hoda ili vozi bicikl gotovo sve vreme unutar njega, ispod starih kamenih mostova, a završava se kod Grada umetnosti i nauke, belog kompleksa koji je uglavnom projektovao Santjago Kalatrava i koji se pojavljuje na svakoj fotografiji moderne Valensije.

Berza svile iz petnaestog veka, Uneskovo nasleđe i jedna od najlepših svetovnih gotičkih građevina u Evropi. Glavna dvorana ima spiralne kamene stubove koji se pod plafonom šire poput palmi. Obiđe se za dvadeset minuta i najupečatljiviji je enterijer u gradu.

Tačno preko puta, prostrana modernistička pijaca od gvožđa i stakla iz 1928, i dalje živa pijaca hrane, a ne gastro dvorana. Idite ujutru.

Svakog četvrtka u podne, kod Apostolskih vrata katedrale, osam izabranih poljoprivrednika seda u krug i rešava sporove oko vode za navodnjavanje na okolnim poljima. Rade to naglas, na valensijskom, bez pisanih zapisa, a odluke su obavezujuće. Traje već vekovima i takođe je na Uneskovoj listi. Obično potraje nekoliko minuta i gleda se besplatno.

El Carmen je srednjovekovna četvrt: uska, oslikana uličnom umetnošću, noću živa. Ruzafa južno od stanice je mesto gde su se okupili noviji gradski barovi i restorani. Obe je najbolje prošetati bez plana.

Sok od pomorandže, penušavo vino cava, džin i votka, posluženi u bokalu. Ima ukus voćnog soka, a nije voćni sok, u čemu je i ceo problem. Uzmite jedan bokal za više ljudi, uveče, a drugom pristupite sa poštovanjem.

Valensija je ravna, zbijena i zasenčena na pravim mestima, što je čini jednim od boljih španskih gradova za razgledanje pešice. Gradska igra daje vam rutu kroz stari centar sa nečim za rešavanje na svakoj stanici, što je dobar način da obiđete Lonju, pijacu, katedralu i El Carmen bez svađe nad mapom.

Nije. Održava se u Binjolu, gradiću četrdesetak kilometara u unutrašnjosti, poslednje srede u avgustu. Iz Valensije se lako stiže vozom ili autobusom, ali nije valensijska gradska manifestacija.

U proleće i jesen. U martu ako želite Fallas i podnosite buku i cene. Jul i avgust su vrući i vlažni, mada plaža to čini podnošljivim.

Da, naširoko, uz španski. Ulični natpisi i zvanična imena često su na valensijskom. Svi će preći na španski, a u centru je engleski dovoljno čest.

Dalje od glavnih turističkih trgova, za ručak, tamo gde navode paellu valencianu sa pravim sastojcima i sa vremenom pripreme. El Palmar i sela uz Albuferu vrede puta ako imate slobodno popodne.

Vrlo. Po merilima španskih gradova je jeftina, sve je dostupno pešice ili biciklom, a plažu i stari grad deli dvadeset minuta. Za organizovane grupne aktivnosti pogledajte šta radimo za firme i grupe.

Tri su prijatna: jedan za stari centar, jedan za park i Grad umetnosti i nauke, jedan za plažu i Albuferu.

Grad nagrađuje sporo jutro u starom centru, dug ručak i popodne u parku u koritu reke prema moru. Ako želite da jutro ima oblik, ovako naše igre rade, a javite nam se za organizaciju za vašu grupu. Nastavljate na jug? Naš vodič kroz flamenko u Granadi pokriva sasvim drugačije špansko veče.